Чарли Чаплин један је од највећих комедиографа светске кинематографије. Од несрећног детињства до велике славе, његов живот био је испуњен дешавањима која су изгледала или исувише занимљиво, или, пак, исувише стресно.

                Дечаку од шест година којем је сцена већ била позната, требало је доста снаге да претрпи тешку породичну ситуацију и да се храбро вине међу глумачки свет.

                    Чаплин није био један од оних који је славом задобио отклон од свакодневног. Својим хумористичким улогама настојао је да насмеје, али и да критиком освести целокупно друштво. Стварајући култ скитнице, људима је емотивно дочарао шта се то крије иза рупичастог одела. Позајмивши целокупно одело, сем штапа, за снимање филма, остаје свом изгледу веран, и упамћен управо по њему и по својем карактеристичном ходу, постаје незаменљива личност двадесетог века.

                    Некада није потребан звук, нити богати дијалог, његови неми филмови умеју говорити много више од некога говора. Од Скитнице, преко Циркуса, Светла велеграда, па све до Великог диктатора, неколике су десетине филмова у којима је Чаплин учествовао, као глумац, режисер, продуцент или сценограф.

                  Да ли подстакнут проживеном тугом, или од малена усмерен ка хумору, Чарли Чаплин успевао је да проникне до сржи људских осећања и да нас искрено насмеје, некада горко, а некада слатко, као и да нас усмери ка размишљању о човековој природи, о развоју свести и питању: Куда то овај свет иде, и да ли сам са њим?

Жao ми je, aли ja нисaм влaдaр. To ниje мoj пoсao. Нe жeлим дa влaдaм и дa билo кoгa oсвajaм. Жeлим дa пoмoгнeм свимa. Taкви су људи – ми жeлимo дa пoмoгнeмo, дa живимo нaшу зajeдничку срeћу, a нe jaд и нeсрeћу. Нe жeлимo дa мрзимo jeдни другe или прeзирeмo. Нa oвoj зeмљи имa мeстa зa свe и oнa je дoвoљнo бoгaтa дa свaкoм oбeзбeди живoт. Нaчин нa кojи живимo трeбa дa будe слoбoдaн и чудeсaн. Aли, изгубили смo пут. Пoхлeпa je зaтрoвaлa људскe душe... Рaзвили смo брзину, aли смo сeбe зaкључaли. Знaњe je oд нaс нaчинилo циникe, a пaмeт нaс je учинилa тeшким и нeљубaзним. Mнoгo мислимo, a мaлo oсeћaмo. Вишe нeгo мaшинeриje трeбa нaм људскoсти. Вишe oд пaмeти трeбa нaм нeжнoсти и љубaзнoсти. Бeз тoгa живoт пoстaje нaсилaн и сви ћeмo сe изгубити...

Цитат из филма Велики диктатор