Ове среде одржан је огледни час из српског језика у шестом разреду који је био посвећен тумачењу текстова модерне популарне музике.

Од ученика смо тражили да издвоје своје омиљене песме, од којих је направљен избор према репрезентативности датог жанра или циљне поруке. То су биле песме од Devita, Jale Brata, Bube Corellija, Breskvice и других. Текстове смо груписали према жанру.

    
(Презентацију можете погледати ОВДЕ)

  Чини се да је ученицима најзанимљивије било изражајно читање датих текстова јер је подразумевало образовну озбиљност која није нешто што би просечан слушалац очекивао од датих текстова. Тражили смо стилске (књижевне) особености и приметили стална понављања, груб, провокативан израз, гангстерски речник, колоквијални стил, као и несмислено раздвајање речи ради постизања привлачног ритма.

Ученици су, желећи да тумаче ове текстове, природно почели да користе лексику из приказаних текстова чиме су практично показали оно шта им је на почетку речено: музика на нас делује на несвесном нивоу, усвајамо је најпре путем ритма и она делује на нас, чак и путем текстова које често не слушамо. Она увек оставља трага уколико је свакодневно присутна у нашим животима.

Када смо коментарисали вредности које се издвајају, схватили смо да је најважније оставити утисак на слушаоца. На питање о утиску која је улога жене и мушкарца у песмама, ученици су окарактерисали жене као ,,слабе", а мушкарце као уживаоце пића и наркотика. Било нам је драго што су ученици знали да разграниче шта је наметнут стандард понашања, а шта они сматрају правилним.

Подсетили смо се и култа деведесетих, те бренда југословенства и закључили да је важно имати увид у више култура и језичких подручја.

Час смо завршили коментаришући алтернативну музику и слободу одабира. Било је лепо забележити спонтано хорско певање ученика песме ,,Ако те питају", мада је нама, ипак, најважније да ученици и даље препознају квалитет и искреност емоције.

Овим огледним часом желели смо да утичемо на развијање критичког мишљења и шире слике музичке и културне сцене. Водили смо рачуна да ничији укус не омаловажамо, већ само да укажемо на значај избора.

                                                                                                              Наставница српског,

                                                                                                                 Ивана Пантелић