Желимо да поделимо са вама писмени рад наше ученице шестог разреда, Јелене Јеринић, који је посвећен тренутној ситуацији у нашој држави. Многе ствари су забрањене, али креативност и лепа реч нису! Уживајте!

Ко је то херој?

         У сваком времену постоје хероји, о њима смо слушали од малих ногу. Причали су нам од куће, у школи, слушали смо на телевизији.

           Данашње време има другачије хероје. Чини ми се да то нису више појединци чије име бих гласно изговорила. Данас су то сви људи који брину о нама. Наши старији и ми, деца, јесмо заштићени и о нама брину други. Често се нико од нас не запита и не размисли да и ти други имају своје старије и своју децу, али имају посао који је некад важнији од тога. Нису то само лекари и медицинско особље које више и немају радно време. Вероватно не знају ни који је дан док прегледају, слушају и молбе и грдње, док се труде највише што могу. То су данас сви радници у трговинама који љубазно и културно обављају правила, по сто пута дневно и за сваког посебно. То је полиција и војска која мора да дежура много дуже јер има оних који су паметнији од овог вируса. То су радници у комуналном предузећу који дензификују и перу улице да бисмо били заштићенији. То су рудари које нико од нас не пита што путују јавним превозом. То су пекари, произвођачи хране, радници у млину који пшеницу мељу у никад већим количинама. Одајем поштовање и пољопривредницима. Њих сетва не пита за године и вандредно стање.

           Живот не зна и не сме да зна за вандредно стање, а ми га имамо захваљујући свим херојима данашњег дана. Ваљда ћемо и када све ово прође наћи начин да им се захвалимо. Како ко може и уме. За њихову снагу, људскост и пожртвовање.

Јелене Јеринић