Љубица Грујић, Ђак генерације
Имамо ту част и неизмерно задовољство да вам представимо нашег Ђака генерације, Љубицу Грујић, која је изабрана и за Ђака генерације у Музичкој школи ,,Марко Тајчевић". Она се определила управо за ову Средњу школу, успешно је положила пријемни, а ми јој честитамо и желимо пуно среће у будућем школовању.
Са вама делимо текст Љубине разредне који је посвећен управо њој.
Ђак генерације, Љубица Грујић
Наша Љуба је по много чему посебна. Она је виртуоз на клавиру, прави познавалац књижевности и језика, заљубљеник у знање и културу, али она је, најпре, изузетно квалитетна особа. Ретко се срећу ученици који су спремни да се једнако добро посвете свим школским предметима, а она, иако неки предмет можда воли мало мање, никад себи не би допустила да неку обавезу не изврши на време или да било како буде неодговорна према неком предмету.
У њеним очима увек је блистала жеља за знањем, у којој се, опет, преливало море маште и дубоке унутрашње запитаности о сопственом месту у овом свету. Љуба је прави креативац, уметник. Особа која види својим осећањима, која чује својим поступцима, која разуме туђим погледима, која уме да доживи свет, онако, другачије. Она се креће на нитима својих мисли, желећи да помогне другима, да буде, пре свега, добар пријатељ, а онда и добар ученик који увек поштује наставника и ауторитет школе. Када сретнемо овакве ученике, ми знамо да је наша будућност у сигурним рукама.
Много тога би могло да се истакне када се говори о Љубиним успесима, она плени својом музикалношћу на свакомтакмичењу на којем се појави. Број њених освојених награда се мери десетинама награда за ових неколико година.Њенапосвећеност српском језику нашој школи донела је незапамћен успех ̶ треће место на Републичком такмичењу! Њене оцене нижу се као по запамћеном реду, сваке године, петице једна за другом.
Међутим, најпосле, треба истаћи да је Љуба изврсна ћерка, понос својих родитеља, искрена, правдољубива, културна и радознала, а те се особине стичу управо у топлини родитељског дома. Мени, као дубоко дирнутој разредној, остаје само, да сеЉуби захвалим на бескрајном поверењу које ми је посветила, на дивним успоменама које смо заједно проживеле и да јој пожелим да на даљем путу свог живота ниже успехе и остварује снове и да буде радосна као дете које је некада давно ушло у моју учионицу.
Љубо, срећан ти пут.
Твоја разредна, Ивана